Kako je to biti muzičar i muziku od duše ne rastavljati? Odgovor na ovo pitanje ima Neda Nikolić. Mlada frulašica koja je svoje snove otkrila u očevom koferu zaboravljenih nota. Prvobitna ljubav iz niže muzičke škole bila je flauta koja je prerasla u onu prema fruli. Neda je danas uspešna frulašica koja sa svojim prijateljem Veljkom Nenadićem spaja tonove frule i klavira, čineći etno jazz pravac. Ona je devojka koja ume da ostvari ono šta hoće i za koju će Srbija i ostatak sveta tek čuti. Tonovi njene frule oplemeniće onoga ko ih posluša i tradicionalna muzika postaće opet slušana i uvažena kao nekada.

Fotografija, Black Falcon Films

Draga Nedo, hvala ti što si se odazvala pozivu i pristala da budeš deo sjajne ekipe iz rubrike “Mladi, budimo inspiracija jedni drugima”. Za početak, reci nam gde ti pronalaziš inspiraciju?  

Inspiracija se često javlja u malim stvarima, iako su u životu umetnika ključne stvari one velike, poput ljubavi. Sa tim da se ponekad u zanosu tih malih, mogu stvoriti velika dela. Pored svega inspiracija je u bliskoj vezi sa ambicijom i napretkom, to je nešto što konstantno vuče napred.

Frulu si počela da sviraš sa 13 godina, nakon što je tvom ocu dosadilo da sluša u kući tonove blok-flaute? Možemo li onda reći da je on glavni saveznik frule?

On je definitivno glavni pokretač moje karijere i prvi i najveći oslonac. Njegova ljubav prema narodnoj muzici došla je i do mene, a njegova podrška dala mi je odskočnu dasku.

Uvek ti govoriš o Fruli, a šta bi ona rekla o tebi, da može da nam kaže?

Nadam se da bi te reči bile iste kao moje prema njoj. Ljubav, posvećenost, nežnost i posebna veza, u tonu koji proističe iz mog daha i njenog tela.

Da li je bilo mnogo odricanja, što tvog, što tvoje porodice, da bi dostigla ovaj uspeh? I da li na to gledaš kao na odricanje?

Odvajanje od vršnjaka i posvećenost poslu od mladih dana svakako da jeste vrsta odricanja. Možda ja u to vreme nisam videla frulu i muziku kao svoj posao, odnosno karijeru, ali moji roditelji svakako jesu. Ipak, gledajući vršnjake u određenim situacijama, drago mi je što sam se ranije (ili na vreme) posvetila jednoj stvari i jednom pravcu. Lepo je voleti svoj posao, zaista.

Fotografija, Black Falcon Films

Tvoji prijatelji i porodica za tebe kažu da si osoba koja ih uvek uveseljava i koja i pored svih svojih obaveza uspeva da bude prisutna u njihovim životima i da isprati dešavanja. Kako uspevaš da hendluješ poslovno i privatno?

Volim frku i juranjavu, gužvu i završavanje više obaveza u isto vreme. Ne zvuči možda profesionalno, ali vremenom sam shvatila da tako najbolje funkcionišem. Bolje završavam projekte kada imam manje vremena za njihovu realizaciju i kada radim pod pritiskom. Kombinujući privatni život sa poslovnim, stvaram ponekad gužvu, ali znam da su meni bliske osobe srećne i da njima znači moje prisustvo i posvećenost. To me ispunjava. Ipak na kraju, i meni nekada treba pauza.

Imam jednu rečenicu koju u zadnje vreme često koristim, a ona glasi: “Da je malo guzici da vidi puta”. Nedostaju li ti putovanja i turneje? Da li si putoholičar? 

Da, i to veliki! Obožavam putovanja, obožavam aerodrome i volim da gledam ljude koji putuju na sve strane. Zahvaljujući svojoj profesiji obišla sam mnogo zemalja i upoznala razne profile ljudi, to je zaista fenomenalno. Jedva čekam da se cela situacija pokrene i da se stvari vrate na svoje mesto. 

Kojim vrednostima se vodiš u životu?

Poštovanje, pažnja, posvećenost i kvalitet.

Fotografija, Black Falcon Films

Imala si priliku da okusiš život van naših granica. Da li bi se preselila i otišla iz Srbije? 

Često sam razmišljala o tome, ali i dalje stojim iza toga da je najbolje živeti u Srbiji i često putovati van njenih granica. Naravno da je to zahtevno i teško, ali truditi se za to, svakako vredi. Nigde nije kao u našoj lepoj Srbiji, tradicija, kultura, kuhinja, ljudi, muzika, milina.

Volim da kažem da uspeh dolazi sam, kada se ka njemu ide sa jasnim ciljem, istinskom željom i ljubavlju. Da li se slažeš sa tim? Šta misliš da je najvažnije da bi čovek ispunio cilj i ostvario željeni uspeh? 

Slažem se i kada dođe teška situacija koja izgleda da nema izlaza, često se vodim tim mišljenjem da će se desiti kako treba i kako je planirano za nas. Naravno da ovome treba prići sa velikim trudom i radom, željom i ljubavlju. Ukoliko se jako veruje u nešto, verujem da se može ostvariti, bar na neki način.

Šta bi današnja Neda rekla nekadašnjoj sebi, a šta budućoj? 

Mlađoj Nedi bih rekla: manje se nerviraj, ima raznih ljudi, uči od svih kolega ponešto i iz svih događaja nešto, sve će biti u redu, vežbaj više, slušaj više različitih žanrova. Starijoj Nedi želim isto, a takođe želim i više razumevanja i smirenosti.

Koji savet bi dala svim mladim ljudima, koji bi želeli da nauče da sviraju neki instrument, makar za svoju dušu i one u njihovoj blizini?

Svi instrumenti oplemenjuju, daju vam mir i unose radost na svoj način. Baviti se muzikom bar na kratko vreme veoma znači u izgradnji ličnosti. Dodir sa muzikom je važan i izuzetno lep. Ukoliko imate veliki talenat, nemojte odustajati i potrudite se date svoj maksimum, muzika će vam pružiti dosta lepih stvari i može vam promeniti život.