Decembarska prohladna jutra idealna su za izdvojiti vreme za jednu valjanu knjigu. Skuvati šolju čaja ili kafe i udubiti se u čitanje. Za ljubitelje knjiga, može li jutro lepše započeti?

Dajem ti predloge za knjige koje bi mogle da te razbude, koje će ti držati pažnju i pri svakoj stranici mamiti te da okreneš onu sledeću.

1.Ivan Sergejevič Turgenjev – PRVA LJUBAV -ASJA

Ovde Turgenjev govori i opisuje svoje dve najveće ljubavi, njihov početak i svršetak. Govori o tome koliko ljubav ume da bude slepa, koliko ume da mrcvari čoveka. Isto tako, koliko tek ume srce da mu razonodi i razum da zamagli. Koliku sreću ume da pričini.

Ljubav se upoznaje u mladosti, prvi žmarci, prvi jadi. Ljubav se doznaje u neko kasnije doba. Pitanje ipak glasi, može li se ona ikad dokučiti?

Knjiga jeste možda za romantičare, ali pored ljubavi ona dotiče ono suštinsko u jednom mladom čoveku i tako opseg publike postaje širi.

2. Rupi Kaur – Sunce i njegovo cveće

Sećam se dana kada je ova knjiga došla u moje ruke. Ponekad knjiga pronađe mene , a “Sunce i njegovo cveće” je jedna od tih. Kupila sam je iz jednog prostog razloga, a to je jer je ovo knjiga koja se doslovno čita u jednom dahu. Par pročitanih stihova i bilo mi je dovoljno da ovu knjigu kupim. Rupi Kaur ume da prepozna patnju čoveka. Ume da da razumevanje, koje je u trenucima patnje bitan segmet za iscelenje. Njena knjiga je za period nakon raskida. Kada je čovek tugaljiv, utučen i razočaran. Kada traži tračak nade, makar malo Sunca koje će ga ogrejati. Gađa direktno u srž i čovek pri svakoj stranici klima glavom i potvrđuje ono napisano, govoreći sebi u bradu “Da, baš to osećam” !

“Misli na cveće koje sadiš u bašti svake godine. Ono će te naučiti da i ljudi moraju venuti, padati, puštati korenje, rasti s ciljem da procvetaju.”

3. HARUKI MURAKAMI – NORVEŠKA ŠUMA

U razgovoru sa jednim poznanikom saznala sam za ovog Japanskog pisca. On je njegov verni čitaoc i kao takav preporučio mi je par njegovih knjiga. U tom predlogu, bila je i Norveška šuma. U knjizi se provlače pitanja samoubistva, psihičkih oboljenja i otvoreno se govori o seksualnim odnosima. Komentarišući ovo knjigu sa ostalim ljudima koji su je pročitali, rekla bih da je ona bila nekima previše uvrnuta i bizarna. Moj stav je sasvim drugačiji. Ovo je knjiga koje se ne treba libiti, ovo je knjiga koja govori otvoreno o mračnoj strani ljudskog bića. O depresiji i o tome kako ona može dovesti do kraha i smrti. U njoj je istina koju mi izbegavamo da vidimo, a koju trebamo da spoznamo. Deo gde se otvoreno govori o seksualnim odnosima, smatram prirodnim. Zar to nije deo svakog čoveka? Norveška šuma je dubokoumna i poučna. Obuhvata živote mladih ljudi i sve ono što ume da bude iza kulisa i srećnog osmeha. Drži pažnju konstantno i budi čitaocu znatiželju.

4. SERGEJ DOVLATOV – NAŠI

Veliki sam zaljubljenik u rusku književnost. U njoj uvek pronalazim nešto zbiljsko. Priznajem da je Dovlatov za mene otkrovenje i neizmerno sam zahvalna što je ova knjiga dospela u moje ruke. Potpuno je nesvakidašnja. Obožavam duhovite pisce, pisce koji umeju da opažaju i da opaženo opišu i dočaraju. Rekla bih da je Dovlatov u tome bio maher. On u ovoj knjizi piše o najbližim ljudima. Svako poglavlje je ukratko opisan događaj ili život nekoga iz njegove porodice. Opisuje ih na jedan pomalo satiričan način. Ono što mi se najviše dojmilo jeste to kako pisac ismeva i samog sebe kroz sve te priče. U jednom delu kaže “Maska nepriznatog genija mi je nekako olakšavala život” . Meni je ova knjiga genijalna. Maestralno je sklopio životne priče svojih rođaka kroz jednu celovitu priču o svom životu. Šteta bi bila ne uzeti i ne svrstati ovu knjigu u ličnu biblioteku.

“Zbogom-rekao sam-život je apsurdan.”

5. HORHE SEMPRUN – VELIKO PUTOVANJE

Knjiga koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Knjiga u kojoj su irealnost i apsurdnost postale bliske. Ovo je ona od “težih” knjiga za čitanje zbog same tematike. Ipak, smatram da ne trebamo izbegavati knjige jer se bave mračnom temom. One bude svest i vraćaju u život one koji su ga nemilo izgubili. Time oni su večno živi! Rekla bih da sam nakon ove knjige ponova ostala užasnuta time koliko mi ljudi umemo da budemo svirepi. Mi ljudi smo sebi samima najveći neprijatelji i grozim se toga. Mnogo puta sam ostala zamišljena nad odlomkom, nad rečenicom, ma nad samom rečju. To kakvo je krvoproliće i mučenje izvršeno nad svim ljudima koji su dospeli u vagon, a kamoli u sam logor, je poražavajuće. Poražavajuće za ljudsku rasu. Pritom rekla bih da je ova reč koju sam iskoristila preblaga. Ova knjiga je istina o nama. O tome kako uzimamo sebi za pravo, pravo koje NE POSTOJI, pravo koje je svirep čovek izmislio, jer mu se prohtelo. Ovu knjigu svi trebaju da pročitaju i mislim da je jasno zašto!

“Gledati, a ne videti ništa, sanjati otvorenih očiju. Loše je to. “

“Zatvoren sam zato što sam slobodan čovek. On je ovde (esesovac) jer nije slobodan. “

Verujem da će recenzije nekome od vas pomoći u tome da se lakše odlučite za njihovo čitanje i kupovinu. Kako za sebe, tako i za nekog drugog.

Pišite mi, ukoliko pročitate neku od ovih knjiga ili ukoliko vam ovaj članak bude od pomoći! Željno isčekujem vaše reakcije.

Do sledećeg puta, pozdrav! 🤗