Zamislite grad u kojem se na svakom njegovom trgu održava određena umetnička izvedba.

Na jednom od tih trgova stoji jedan mladić, visok, naočit, stasit. Stabilno stoji na nogama iako ga pomalo nervoza obuzima. Potom uzima mikrofon u ruke i pušta glas. Mikrofon mu ostaje veran i trenutna nervoza naglo isčezava. Reflektori se okreću ka njemu i on se sceni predaje ceo.

Kako deo iz pesme od Pumpkinsa kaže:

“But you’ re sure you could be right if you held yourself up to the light.”

Vreme je da vam kažem, da ovo nije potrebno zamišljati, jer ta scena postoji. Taj mladić je Stefan Zdravković na “Međunarodnom festivalu umetnosti” u Bijesku gde je u julu ove godine predstavljao Srbiju. Koliko je taj festival značajan govori i činjenica da su pobednici tog festivala bili i Toše Proeski, kao i Russlana.

Stefan Zdravković je mladi muzičar, umetnik koji stremi ka ostvarenju svog sna. I upravo on ispričaće nam svoju životnu priču.

Fotograf: Dušan Pavlović

Zdravo Stefane, prvenstveno želim da ti se zahvalim što si pristao da podeliš svoju priču sa nama. Možeš li mi za početak reći čime se baviš i šta si po zanimanju?

Hvala tebi na interesovanju pre svega. Završio sam Filološki fakultet na katedri za skandinavske jezike, kulturu i književnost, tako da danas radim za jednu školu u kojoj predajem norveški jezik. Pored toga bavim se i muzikom, tj sviram gitaru, bubanj i pevam. 

Ukoliko se ne varam muzikom si krenuo da se baviš u pubertetskim danima? Da li ti je to bio vid bega i filtriranja stvari od svega onog što taj period sa sobom donosi?

Verujem da jeste, u tom trenutku kao i svaki pubertetlija nisam bio svestan da od nečega bežim ili da nešto filtriram, ali definitivno me je muzika u tom periodu uzela pod svoje dovoljno da ne eksperimentišem sa nekim drugima stvarima i svim ostalim mogućim lošim izborima.

Pored pevanja, sviraš i bubnjeve i gitaru? U jednom intervjuu si rekao    ” Gitara je lek” ?

Meni je lek jer ja lično bolji medijum za iskaljivanje emocija nemam. Manje energije trošim nego kada pevam, ne mogu u svakoj prilici da pevam jer je ili kasno ili mi je glas umoran, tako da je gitara super u tim trenucima jer ako imam nalet inspiracije uvek mogu da se njom koristim.

Tvoja ozbiljnija muzička karijera kreće sa osnivanjem benda Enormna Blajsa, 2015. Kako gledaš na taj period iz današnje perspektive i kakva te osećanja prožimaju na sećanje iz tog perioda?

To su mi najlepše uspomene. Jedinstvena je stvar kada sviraš sa ljudima sa kojima si prijatelj, sa kojima deliš iste vizije i usput vam ide. Mi smo tada zaista svirali na bitnim festivalima i ljudi su dolazili da nas slušaju, svirali smo samo autorske pesme, znali su tekstove, pevali sa nama, tako da, da nam se putevi nisu ukrstili i da su svi članovi nastavili da žive u Beogradu, Enormna Blajsna bi danas bila jako veliki i kvalitetan bend.

 Danas je tu grupa Sizip, u kojoj si glavni vokal i tekstopisac. Da li je neko iz sastava prvog bend i u ovom sad?

Da, Dušan Pavlović je član, i zapravo smo obojica glavni vokali jer u zavisnosti od pesme peva on ili ja. Uglavnom sam ja taj koji je pisao pesme, međutim poslednji single je Dušanova pesma, tj “Pogrešan trenutak”. Naravno da na svakoj pesmi radi bend i svako ima svoj doprinos, u tome i jeste najveća čar. 

Članovi benda kažu da konstantno zaboravljaš stvari i da voliš da jedeš, da li je to istina? 

To je istina, ranije gde da god da odemo da sviramo ja zaboravim ili trzalicu, ili slušalice za monitor, ili kaiš, uvek nešto.Borim se sa tom brzopletošću koja eto uzima maha, doduše sve manje.Što se hrane tiče, ja sam iz Vranja pa sam navikao stomak na jaku i obimnu hranu hahahahha 

A i hedonista sam, volim da uživam u svemu pa i u hrani.

 Koju vrstu muzike svirate i komponujete? Izjavio si da bi u budućnosti želeo da napraviš spoj flamenka i narodne izvorne muzike sa juga? Čime te je Španija osvojila?

Sa Sizipom sviramo pop-rock najviše, tu i tamo bude nekog funka. Nedavno smo odlučili da na nastupima sviramo isključivo autorske pesme, tako publika ima priliku da čuje sve što nije snimljeno. Što se tiče spoja flamenka i narodne izvorne muzike sa juga to je bila neka moja ideja za solo karijeru. Od nečega se mora početi, a to je bilo prvo što sam osetio kad sam razmišljao o tome i pisao pesme, međutim ne znači da će to i biti deo mojih pesama, s obzirom na to da su mnoga vrata sada otvorena povodom mog prvog albuma. Imao sam priliku da slušam Paka de Lusiju na poslednjem koncertu u Sava Centru pre oko 9 godina, i kada sam to čuo i video kako plešu flamenko zaljubio sam se istog trenutka, od tada razmišljam o tome i ako ništa drugo, nadam se da cu makar naučiti da igram flamenko hahahah

Zanimljiva mi je činjenica da si otišao na svega dva časa pevanja u životu. Kako si tako savladao tehniku?

Pa ta dva časa su mi bila priprema za   audiciju za akapela bend “Glas Ne Žice” , gde sam kasnije najviše i naučio. Bojana Radivojević koja taj bend vodi je zaista veliki znalac i mnogo čemu me je naučila kao i kolege sa kojima sam pevao. Pored toga naravno i samo iskustvo s obzirom na to da sam od 2009. na sceni.

Iako je iza svih nas jedan težak period u kom su svirke i razna dešavanja ukinuta. Ti si ipak 13.07. otputovao na festival u Belorusiju. Može li nekoliko reči više o tom iskustvu?

BIlo je izazovno otići u inostranstvo u tom trenutku, naročito u jedinu državu koja nije imala karantin i gde retko ko nosi masku, međutim bilo je prelepo iskustvo koje je otvorilo mnoge druge mogućnosti. Zaljubio sam se u taj narod i državu i iskreno bih jako voleo da se vratim tamo na ovaj ili onaj način, muzika mi je sada najveća propusnica i imam tu sreću da upoznajem druge države kroz ono što najviše volim a to je pevanje. Slavjanski Bazar je njima ono što je nama Evrovizija, tako da je bila velika cast uživati poverenje Filipa Zmahera i Olge Marković pri predstavljanju Srbije.

Dopala mi se jedna tvoja rečenica “Ne sve u svoje vreme, već sve u moje vreme” , možeš li mi reći šta se tačno krije iza nje? I da li je to dobra poruka iliti pouka za sve nas? 

Smatram da jeste. Mnogi doživljavaju neki pritisak da moraju da završe fakultet sa toliko i toliko godina, da se venčaju, da dobiju dete, kao da za sve postoji neko univerzalno vreme, a to je daleko od istine i mentalni zatvor mnogih koji se plaše da iz njega izađu. Svako ima svoje vreme kada oseća da nešto treba da uradi  ili kada su prosto stvari suđene da mu se desi, tako da smatram da bi ljudi trebalo samo da prate svoje srce i veruju.

Fotograf: Dušan Pavlović

Sizip je bend mladih generacija, koji pleni talentom, muzikalnošću i pojavom. On vraća suštinu muzici. Sizip je bend novog i jedinstvenog zvuka.

Dopustite sebi da vas ponese njihov ritam. Pratite ih i ostanite upućeni.

U petak, 11.09. Stefan ima svirku u Beogradu, pub Jolly Roger.

Stefana možete pronaći na njegovom instagram profilu princ_od_vranje , a pesme grupe Sizip na youtube kanalu.