Pre godinu dana prvi put sam posetila Pančevo. Da nisam upoznala dvoje predivnih ljudi, Jelenu Praskalo i Petra Lackovića pitanje da li bih ikada i kročila sa one strane Dunava. Ovo dvoje strastvnih Pančevaca uspeli su da probude moju znatiželju. Da li je to povezano sa njihovim zanimanjima ili su jedni od retkih koji žele da znaju rodnu grudu i kraj u kome su odrasli i njime da se diče, kao pravi domoroci, nije ni važno, jer uspeli su da mi prenesu duh svog grada Pančeva. Citiraću Žurića i reći: Pančevo je grad u kojem može lepo da se živi, mesto gde čoveku zna biti zdravo lepo!

Pre nekoliko dana putevi su me ponovo odveli tamo. Neplanirano našla sam se u sred pančevačkih polja. Plan za taj dan bio je odlazak do Đerdapske klisure, ali spletom okolnosti to se nije dogodilo. Kako mi dan ne bi propao i kako bih se maknula od Beograda i vrućine, pozvala sam Petra, koji je, moj poziv rado prihvatio i već kroz nekoliko sati sedeli smo na obali Tamiša i ispijali kafu. Vrućina se pritajila, dok smo skriveni ispod suncobrana i vrba, sedeli i ćaskali i u momentu sam zabravila na sve i bila prisutna samo u datom trenutku.

Polja suncokreta – Pančevo

Udaljen je od Beograda na svega 15ak minuta i zaista je dragulj Srbije. Ono što je mene oduševilo i čime me je ovaj grad osvojio, jeste spoj asfalta i prirode, nekako kao da su se stopili u jedno i time načinili savršen spoj. Sa jedne strane Tamiša nalazi se šetalište, kafići, pristaništa, dok je sa druge strane divljina i priroda, u kojoj su ušuškane drvne kućice. Da moje reči ne ostanu samo to, fotografije su tu da posvedoče.

Tamiški kej
Tamiški kej
Tamiš
Tamiš

Kada bacite pogled na fotografije pomislili biste da su snimljene u nekom prirodnom rezervatu u Africi ili na nekoj drugoj dalekoj destinaciji, a zapravo fotografije su iz gradića Pančeva nedaleko od Beograda u kom je priroda netaknuta i slobodna.
Kako bi Pančevci rekli: Beograđan, nemojte da se ljutite, ali Pančevo štošta nudi. Hvale se time što prvi aerodrom nije bio u Beogradu, već upravo u Pančevu, neizostavno će vam spomenuti i čuvenu i prvu pivaru u Srbiji, koja je jedna od najstarijih i na Balkanu, zvana Vajfert pivara. A čućete priče i o tome kako je Sofija Loren zavolela Pančevo dok je u njemu snimala film.

Grad zaista nudi i daje mnogo, za onoga ko ume da prepozna i vrednuje.

Mahaljevićeva kuća poznata kao kuća sa sunčanim satom
Stari muzej

Mnogi umetnici i naši velikani su upravo tamo pronalazili najveću inspiraciju, jedan od njih je i naš čuveni pesnik Miroslav Mika Antić, koji je u Pančevo otišao zarad zaposlenja, ali je u njemu pronašao ono najvrednije, istinsku i čistu lepotu koja je hranila oči i dušu. Nije na odmet napomenuti da su Miloš Crnjanski i Isidora Sekulić bili predavači u pančevačkoj školi.

Pančevo je poseban grad, grad bratstva, jedinstva, vere i nade. Kao mesto koje je često bivalo pod tuđom vlašću i kao mesto u kojem žive mnoge manjine, reklo bi se da je grad koji poštuje različite vere i nacije. Pančevo je jedini grad u Srbiji koji ima ima crkvu sa dva tornja i dok je to obično karakteristično za katoličke crkve, ova dva tornja simbolizuju jedinstvo srpskog naroda sa obe strane Dunava. A simbol dvojine su i dva svetionika na ušću Dunava, gde je interesantno da je Pančevo time jedini grad u Evropi sa dva svetionika na ulasku u grad.
Koliko je ovaj grad drugačiji i jedinstven govori i činjenica da se zatvor nalazi u samom centru te njegovi zatvorenici mogu čuti graju i muziku iz obližnjih kafića i parkova. Da li bi vam to bila olakšica ili dodatan teret da ste vi zatvorenik?


Vajfert pivara
Dva svetionika na ušću Dunava
Crkva sa dva tornja

Mnoge pesme ispisane su o Pančevu, u mnogim putopisima zapisan je ovaj grad, u mnogim filmovima zabeleženi su njegovi kadrovi. Grad u kojem je kultura i umetnost bila i ostala simbol. I dok Pančevci trče u mladosti u Beograd kada im Pančevo postane skučeno i maleno i kada im svaka kafana i svaki kafić postane monoton, Beograđani bi trebali da pribegavaju Pančevu kada ih umori smog, užurbanost, vrućina i gužva. Prelaskom preko mosta ulazite u jedan savim novi svet, otvara vam se sasvim novi pogled, ravnica, nestvarna priroda pored Tamiša i oaza mira u Narodnoj bašti. Pančevo je uistinu grad u kojem je živeti zdravo lepo!

Šta lokalci savetuju da pridošlica treba posetiti u Pančevu kada su u pitanju hrana i piće?

RESTORANI

  • Vetrenjača
  • Borneo

KAFIĆI

  • Kafić Voz
  • Coffe shop
  • Brasileiru

KAFANE

  • Kafana sa razlogom
  • Konobica
  • Konoba 32

POSLASTIČARNICE

  • Anči kolači
  • PocoLoco
  • Popović (osnovana 1935.)

Autor fotografija: Petar Lacković