Godine prolaze, događaji prolaze, ljudi odlaze…

Trčimo da sustignemo nešto. Ponekad poznavajući cilj, ponekad u nadi da ćemo ga usput pronaći. Sve to naravno ima svoje čari i svoje draži, ali i mane. Istina je ipak, da svako od nas bira svoj put. I dok neki bez razmišljana kreću onim rasčišćenim, drugi će izabrati onaj neokrčen, divlji i strani. Rekla bih da je jedna od tih osoba zasigurno Tamara Nešković. Smelost krasi ovu devojku, kao i vedar, otvoren duh, bez predrasuda.

Naime, Tamara je diplomirala prošle godine na Filološkom fakultetu, odsek za opštu lingvistiku i arapski jezik u Beogradu. Danas, predaje engleski jezik u Egiptu. Ova mlada Crnogorka je primer mladim osobama koje žele da žive slobodno, da istražuju život i svet. Da se raduju svakoj osobi i nalaze lepotu u svemu. Da se upuste u avanturu i izađu iz zone komfora, da uoče te zavole razlike kultura i nacija. U njenom srcu je zauvek Jadran, ali izdvojila je mesto i za Crveno more, bogato najrazličitijim vrstama riba i korala. Upoznajte predivnu i vedru Tamaru Nešković.

Zdravo Tamara, za početak želela bih da nam kažeš gde se trenutno nalaziš i čime se baviš?

Zdravo i tebi, trenutno se nalazim u glavnom gradu Egipta, Kairu. Preciznije u karantinu, jer je situacija sa korona virusom i dalje aktuelna i neprestano raste broj novih slučajeva.

Ali, ni najmanje mi nije dosadno i čast mi je što danas mogu da odgovorim na sva tvoja pitanja. Inače, radim kao nastavnik u internacionalnoj školi za strane jezike, već godinu dana, ovde u Kairu.

Da, nažalost virus je pauzirao svet na kratko, nadam se da će uskoro sve biti kao ranije. Kaži mi, otkud prilika za odlazak u Egipat?

Egipat je oduvijek bio na mojoj “bucket listi” , a prilika se dogodila iznenada i sve se odvilo jako brzo. Dijelom je na to uticalo i poznanstvo koje traje nekoliko godina i bila sam i više nego srećna kada sam shvatila da ću ponovo sresti staro društvo i upustiti se u nove avanture.

Mnogi se ne bi usudili otići u tako egzotičan predeo, a da nije turističkog tipa. Šta je tebe navelo da izađeš iz zone komfora i odvažiš se na to?

Moja komfort zona je zapravo nepoznato i neočekivano i sve ono što mi daje priliku da se mijenjam i učim iznova i iznova. Na putovanjima upoznajem sebe, osjećam da mogu da budem ono što jesam u svakom trenutku i proživljavam situacije koje su ponekad teške i neugodne, ali na kraju shvatim da sam bogatija za još jedno iskustvo koje ne bih nikada mijenjala. To je valjda smisao svega, jer život nije mirna luka. A, volim i onu, kad ako ne sad? Ko, ako ne ja?

Možeš li nam ispričati neki trenutak koji ti je bio neugodan i neki koji će ti ostati u prijatnom sećanju kada je u pitanju Egipat?

U početku je bilo poprilično teško i neprijatno na ulicama, jer ljudi zvižde kada primete da si drugačiji od njih, ne samo muškarci, već i žene. Sećam se jedne situacije, kada sam jedne noći bila pored Nila sa drugaricom, tu se u blizini nas nalazila grupica momaka, tipa njih desetoro. Oni su tu provocirali i obraćali se meni direktno, kako sam ih ignorisala, da bi privukli moju pažnju, udarili su me manjim kamenom u leđa. To me je uplašilo i generalno mi se ne sviđaju takvi njihovi izlivi.

Sa druge strane, lepih trenutaka je mnogo više, a izdvojila bih vožnju sa toplovazdušnim balonom u Luksoru.

Šta bi predložila i rekla nekome ko bi kao turista želeo da poseti Egipat?

Mnogi za Egipat kažu ” Om el Donya” što na arapskom znači majka svijeta. I kada sam se doselila ovde osjetila sam isto. Ljudi uglavnom posjećuju Hurgadu i Šarm el Šeik, te nezaobilazne piramide u Gizi i misle da je to sve što se tiče Egipta. Imala sam tu sreću da se uvjerim da je stvarno nešto više od toga i da ima mnogo da ponudi. Bijela pustinja, Siwa oaza blizu same granice sa Libijom, Luxor i Asuan na jugu i poznatim selom Nuba koje je karakteristično po plavoj boji i šarenim zidovima i kućicama. Zatim predivan Sinaj i planina Sv. Katarina, pa sve do Dahaba i Tabe blizu same granice sa Izraelom.

Tu je i Aleksandrija zvana nevjestom Sredozemnog mora poznatom zna se po, Aleksandru Makedonskom i najvećoj biblioteci antičkog svijeta.

Mogla bih do sjutra da nabrajam. Svakako, svima bih preporučila da u Egipat ne dolaze na kratko, već da isplaniraju vrijeme tako da obiđu što više, jer stvarno vrijedi.

Ono što ljude često brine su teroristički napadi i nemiri koje mediji plasiraju, ali ja nisam doživjela ništa takvo i tvrdim da je bezbjedno za putovanje.

Tebi ovo nije prvi put da si u Africi, naime pre par godina bila si u Maroku. Možeš li mi reći nešto više o tome?

Maroko, moj prvi susret sa Afrikom i nekom arapskom zemljom. To je bilo prije tri godine i odlučila sam se na taj korak da bih vidjela nešto novo i vježbala arapski jezik. Otišla sam bez ikakvih očekivanja sa željom da upoznam nove ljude i vidim kako ću se snaći i Maroko me je ostavio bez teksta. Tamo sam provela šest nedelja i vikendom sam putovala, a tokom radne nedelje volontirala. Volim da kažem da Maroko ima sve. Atlanski okean za surfovanje, Saharu i crveni grad Marakeš kao jednu od najpopularnijih turističkih destinacija, sjevernu obalu koja ima španski uticaj i drugačiji mentalitet naroda, do juga gdje žive Berberi i imaju svoj jezik i različita prirodna bogatstva.
Za taj kratak period nisam stigla da obiđem sve što sam htjela, zato sada imam valjan razlog da se vratim haha

Planiraš li uskoro do svog Crnogorskog primorja, da li si se uželela porodice i prijatelja?

U zavičaju nisam zvanično deset mjeseci. Nedostaje mi porodica, ali mogu da kažem da se moji prijatelji sada nalaze ovde, u Egiptu i mislim da su to neke veze koje traju cijeli život.

Mislim da je sada dosta teško planirati budućnost, ali sa sigurnošću mogu reći da strpljivo čekam otvaranje Kairskog aerodroma, da možemo da putujemo bezbrižno kao nekad.

Tamaru možete pronaći na njenom instagram profilu tamaronii