Verba volant, scripta manent. – Riječi lete, ono što je napisano ostaje.

Koliko je važno, naročito u današnjem vremenu, govoriti o književnosti i nauci govore nam podaci o tome da mladi sve manje i manje čitaju i pišu, stvaraju i uvažavaju književnost. Upravo zato što je toliko važno da ne zaboravimo da govorimo o važnim stvarima, da pričamo o književnosti i pisanoj riječi, umjetnosti i stvaralaštvu, a prije svega da širimo svoj glas o onima koji su svoj glas digli za takvo nešto.

U ime Udruženja mladih književnika Srbije na moja pitanja odgovorio je predsjednik Mihajlo Žilović.

Zdravo. Kažite mi za sam početak kako je nastala ideja za osnivanje Udruženja mladih književnika?

Ideja za formiranje Udruženja mladih književnika proistekla je jedne večeri dok sam razgovarao sa prof. dr Milom Alečković o položaju naše književnosti. Složili smo se da je u tom segmentu dosta stvari neophodno izmeniti, ali da u svojim redovima moramo imati jaku organizaciju kako bismo bilo šta pokrenuli. Tih dana se sve razvijalo u tom smeru, jedno po podne me je pozvala pokojna Grozdana Olujić da mi prenese svoje impresije o budućem nastanku jedne mlade organizacije kojoj će primarni cilj biti afirmacija mladih kreativnih pisaca. Godinu dana pre osnivanja Udruženja imao sam veliku čast da upoznam jednog od naših najvećih pesnika Dobricu Erića, koji mi je kazao: „Ako dovoljno budeš verovao, a mi ostali te budemo podržavali, znaj da ćeš uspeti!”. Još mi odzvanjaju te reči u ušima, jer je zaista bio u pravu. Podršku smo dobili i od naših poznatih pisaca, među kojima su Dragoslav Mihajlović, Duška Vrhovac i mnogi drugi.

Koji je značaj Udruženja?

Otkako smo se organizovali stekli smo veliki broj članova, kako u Srbiji tako i u svetu, i postigli smo da mladi književnici na svim kontinentima saznaju za nas. Ovim smo umnogome doprineli ugledu države Srbije u slobodi organizovanja mladih i kreativnih ljudi. Počeli smo na neki način nesigurno, ali sada kada je dosta rada iza nas, znamo da smo oformljena organizacija koja će biti tu za svaku kreativnu osobu. Čeka nas još iskušenja, još rada, ali svakako da ćemo svoj rad podizati na što višu kulturološku lestvicu.

Radimo na povezivanju našeg Udruženja sa ostalim, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jer nam je to jedinstvena prilika da razmenimo mišljenja sa starijim kolegama, koje svoje književno iskustvo prenose već odavno na mlađe. Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim svim saradnicima koji naporno rade kako bi svi saznali za nas, imaće svojstvenu organizaciju na teritoriji Republike Srbije. Okupljamo i okupljaćemo sve koji žele negovati naše pismo – ćirilicu. Ukoliko ne budemo negovali ono što nam je ostavljeno na čuvanje, ako to zaboravimo, zaboravićemo i sebe.

Kakve sve projekte imate u planu?

Projekat koji ćemo u narednom periodu privesti kraju posle napornog truda svih nas, jesu i Međunarodni susreti pisaca, koji su planirani za 10. oktobar 2020. godine. Takođe, izuzetno je važno napomenuti i rad na književnom listu koji će uskoro biti izdat. Planirano je i otvaranje konkursa svake godine za prijem novih članova. Prijem će zavisiti isključivo od dara za pisanje, kako poezije tako i proze.

Jako me zanima kakav je Vaš pogled na književnost i umjetnost danas, posebno sa osvrtom na mlade ljude. Voljela bih kada biste mi rekli nešto o tome.

Kada je reč o nauci, umetnosti i tome slično, mladi se sve više trude, ali na žalost moram da primetim da se više pronalaze u nekom virtuelnom svetu, svetu video igara i sl. Kada je reč o čitanju moram kazati da su svetska istraživanja ukalaza na opasnost, ukoliko se nastavi ovakav negativan trend kupovine i čitanja.

Uticaj na to nesumnjivo može biti i loša ponuda samih publikacija koje čitalac može naći u knjižarama, ali svakako da treba generalno da se suočimo oči u oči sa ovim problemom. Razlog koji je doveo do popularizovanja spornih sadržaja jeste mogućnost da svako može da izdaje za izdavačku kuću, jer je i politika iste da ima kasnije što veću prodaju date publikacije. Nekada za vreme Jugoslavije bilo je par izdavačkih kuća, i ako se tamo objavi tvoja knjiga, mogao si to smatrati izvanrednim uspehom. Ja ne želim ni na koji način da degradiram bilo koga, već sam imao porebu da iskažem svoje mišljenje o datoj kosekvenci koja se prepliće sa mojim odgovorom.

Sa druge strane, jača zaintresovanje za umetnost, svaki vid umetnosti doživljava neku ekspanziju, ali opet to je priča za sebe, nisam baš nešto oduševljen kreativnošću te umetnosti. Svako to želi da komercijalizuje na neki način, pa i ako nismo zaintresovani za praćenje tog talasa primorani smo, jer nam se to eksponira na televiziji, internetu i drugim vidovima informisanja.

Generalno gledajući, savremena književna scena kod nas ne doživljava neku ekspanziju. Ako opet uporedimo da knjige najprodavanijih autora nisu napisane na našem jeziku, moramo se složiti da i ne dosežemo do neke visoke lestvice. Iz svog ličnog iskustva smatram da mi imamo veoma dobrih poznavalaca književne scene, ali da se oni ne prihvataju posla književnika jer svoju egstistenciju ne mogu obezbediti na taj način.

Mogu slobodno da kažem da sam saglasna sa Vama u ovakvim viđenjima.
Kažite mi još, na koji način neko može da postane vaš kolumnista?

Da biste postali kolumnista potrebno je odgovoriti na konkurs, komisija će uzeti u obzir Vaše radove i kasnije dati povratnu informaciju.

Kako vas pronaći i ostvariti kontakt sa vama?

Web site: www.umks.rs
Adresa: Kumanovska 14, Beograd
Kontakt telefon: 011 344 8708





Autor: Gorana Vukmir