Mlad čovek najbolje razume mladog čoveka, jer prolazi i doživljava isto ili makar slično.
Verujem da najveći podstrek i onaj potreban vetar u leđa mi mladi možemo biti jedni drugima te sam izrazila želju da sa vama podelim iskustvo i priču Miloša Unića u vidu intervjua.

Naime, Miloša sam upoznala pre nekoliko godina i sećam se da mi se još tada dojmio. Samouveren, ali ne prepotentno, drugačiji, markantan, neobjašnjivo je plenio svojom pojavom pri samom ulasku u prostoriju. Pored toga, njegov životni put je zaista jako inspirativan. On je osoba koja je i pored bezbroj odbijanja i neuspeha, uspeo da održi duh, veru i volju i da ostvari svoj san i zaista ga smatram primerom jedne mlade uspešne osobe.

Raskošnost njegovog talenta priča priču za sebe , a on nama priča svoju…

Miloše, ti i ja smo se upoznali mogu slobodno reći davne 2016. godine na Urban festu u Nišu. Od tada se štošta promenilo. Možeš li mi reći gde se trenutno nalaziš i čime se baviš?

Tako je, mi smo se upoznali 2016. na Urban festu i sada to već stvarno deluje davno. To su bili zaista trenuci slobode i trenuci samo najlepših ljudskih odnosa. Od tada se svašta promenilo.
Trenutno se nalazim u Tuluzu, na jugu Francuske i student sam mastera na departmanu scenskih umetnosti i pohađam smer scenske kreacije i dramskog pisanja.

Osvrnimo se onda na period kada se pojavila ljubav prema glumi i pozorišnim daskama?

Ne znam tačno i ne mogu da se setim trenutka kada se sve to desilo, ali sam siguran da otkad znam za sebe da sam ja jednostavno bio glumac, iako tada nisam znao ni šta je to ni kako se to zove. Voleo sam ljude, voleo sam da primećujem i oponašam. Moje detinjstvo je imalo sve dramske elemente, a kasnije, kroz školu primetio sam da jednostavno sva vrsta javnog obraćanja i pojavljivanja meni prija i tada je sve dobilo na snazi, vrednosti i pronalaženju.

Takođe, duži period si bio član Akademskog pozorišta u Nišu, odakle si i rodom. Načula sam da si tamo provodio većinu svog vremena. Šta za tebe predstavlja SKC (Studentski kulturni centar) ?

Tako je, u trećem razredu srednje škole došlo je i do Akademskog pozorišta i tu se sve menja. I bogami sve do prošle godine, ja sam bio aktivni član.
SKC je mesto gde se jedan čovek pronalazi i ostvaruje na umetničkom nivou. To je jedan rasadnik svih mogućih prilika za ostvarenje snova. Tako sam ja to doživljavao. Imam utisak da sam tamo provodio 24 h dnevno i da sam tamo ja bio JA. Najnezaboravnije trenutke u svom životu sam proveo tamo i upoznao, te stekao prijatelje za ceo život.

Fotografija: Davorin Dinić

Pored izvanrednog talenta za glumu, imaš i zadivljujuć glas, a ako se ne varam, sviraš i nekoliko instrumenata?

Da, zapravo pevanje je krenulo mnogo pre glume. Započelo je sa muzičkom školom koju sam upisao 2003. godine, na odseku violine. Zahvaljujući mom deki koji je svirao nekoliko instrumenata, nasledio sam taj talenat za muziku. Obožavam da pevam i zahvalan sam što mi je Bog podario glas, kao i svojoj porodici koja je sve te moje talente uspela da primeti i usmeri. A pored violine, sviram malo i klavir i gitaru.

Neosporivo je da si raskošno talentovan i apsurdno mi je da si čak DEVET puta odbijen na prijemnim ispitima za odsek glume na Fakultetu dramskih umetnosti, Akademiji umetnosti i Akademiji umjetnosti (Beograd, Novi Sad i Banja Luka).
Reci mi na koji način si se nosio sa toliko puta izrečenom rečju “NE” !?

Činjenica da sam devet puta dobio “ne” i da sam devet puta odbijen na prijemnim ispitima je, zvučaće čudno, ali jedan od najlepših trenutaka u mom životu, iako tada kada se sve to dešavalo, nisam gledao na taj način. A, to kažem, zato što svaki neuspeh i svako NE u životu jeste ogroman deo budućeg DA i budućeg uspeha. Tako da ja zaista ne verujem u neuspehe, ja samo verujem u indikacije koje te navode na uspeh. Kada imate jasnu viziju i san i kada se i vaša glava, duša i srce slažu sa tim i postignu neophodan sklad i dogovore se šta je ono za šta će svi zajedno raditi, u tom slučaju nema tog NE koje vas može odvratiti sa tog puta na koji ste krenuli.

Interesantno je spomenuti činjenicu da si ti diplomirani pravnik, ako se ne varam, pravo si diplomirao u roku. Otkud želja da upišeš taj fakultet, kada je očigledno da si satkan od emocija i snova? Da li je to ono klasično srpsko “To mi je sigurica”?

Da, hahaha, ja sam diplomirani pravnik na papiru. Sa tim da sam svoje prvo NE za FDU dobio još u trećem razredu srednje škole, a naredna dva, već sledeće godine po završetku škole, nisam želeo, ono što se narodski kaže, da gubim godinu. Te sam tako, isključivo jer je pravni bio jedini fakultet na kojem je ostalo slobodnih mesta, a i jer je taj fakultet bio velika želja mog oca, kako i u porodici imamo dosta pravnika, odlučio da ga upišem. Bila je to ipak svačija želja, samo ne moja. I studiranje prava je za mene zaista bio jedan mukotrpan period, ali sam obećao sebi da ću to isterati do kraja. Ne volim da ostavljam u životu nešto nedovršeno, iako možda nekad treba ostaviti nešto što ne ide. I uvek sam tako balansirao između dve sfere svog života i jedna mi je pomagala da održim ovu drugu. Znalo se učiti celu noć, ujutru se ode na ispit, a posle na probu u pozorište. Ali, onog trenutka kada pređem prag pozorišta ja se iscelim i to je ono najvrednije.


Fotografija: Milan Kostić

Mladi se sve više odlučuju za odlazak sa ovih prostora, među njima si i ti. Šta je bio okidač u tvom slučaju za takav potez?

To je jedna tema koja bi trebalo sve nas da brine i ona sve više i više dobija na svom opsegu. Mladi sve više odlaze sa naših prostora jer ne vide perspektivu, a sa druge strane, odnos države prema mladim i uspešnim ljudima je jako diskutabilan i državi to nije u centru interesa, a mladi to shvate vremenom. Tako da je moja odluka da napustim zemlju i svoju sreću potražim negde van nje, došla vrlo laka. Ali, pored toga, mene država Srbija ne obeležava kao čoveka, ja sam pre svega stanovnik ove planete, a Srbija i Niš su mesto gde sam ja rođen i koje ću ja voleti najviše do kraja svog života. Tako da, u tom smislu, nikada sebi nisam postavljao granice niti verujem u iste. I sebe za sad ne vidim u Srbiji, jer smatram da ona još uvek nije spremna da svoj fokus preusmeri na razvoj i doprinos mladim, kreativnim i pametnim ljudima koji imaju šta da kažu i zato su genijalci u bilo kom sektoru, van svoje zemlje.

Vratimo se na početak priče, Francuska. Pre samog mastera, boravio si tamo kao volonter gde si bio asistent na jazz sekciji kao profesor. Otkud takva prilika i šta ti je donelo to iskustvo?

Tako je, pre mastera 2018. sam sasvim slučajno izlazeći iz Narodnog pozorišta u Nišu naišao na svog druga koji mi je u prolazu rekao za organizaciju koja šalje mlade volontere u Francusku. Zainteresovao sam se i poslao svoj prvi CV i motivaciono pismo, te dobio potvrdan odgovor.
Kao volonter držao sam pozorišne radionice na engleskom jeziku i bio sam zadužen za vokalni deo džeza, na koledžu u blizini Bordoa.
I nije bila lako otići tamo i ostaviti sve ono što sam započeo u gradu u kome sam odrastao. Ipak, ja sam neko ko je zaljubljen u život i poslušao sam sebe i svoj unutrašnji glas, a imao sam i veliku podršku svoje porodice i prijatelja. I pamtiću tu odluku kao odlučujući za moj trenutni period u životu. To je bilo vreme za rekonekciju sa samim sobom, jer sam sebe tokom prethodnih godina izgubio jureći za nekim stvarima i gubio sam se u nekim tuđim ideologijama. Tako da sam tad sebe ponovo pronašao i tad sam došao na ideju da svoj neostvareni san u Srbiji pokušam da dosanjam u Francuskoj.

Fotografija: SKC

Nestašni sanjar je dosanjao svoj san i konačno je čuo ono dugo isčekivano “DA” , primljen si na master pozorišnih studija kao STIPENDISTA, u Tuluzu, Francuskoj. Čestitam! Kakav je to bio osećaj?

Tako je. Naime, kada sam došao na tu ideju da svoj san ostvarim u Francuskoj, nastali su problemi: kako ću ja sebe finansirati, kako ću obezbediti život u inostranstvu i onda sam tako došao na ideju da se prijavim za stipendiju vlade Francuske. Prijavio sam se na više univerziteta, pa gde me prihvate, ako me uopšte prihvate. I bilo je sve to pomalo i stresno, ali moja porodica je tad odigrala veliku ulogu i večno ću im biti zahvalan na tome. I dogodilo se to, da mi je odobrena stipendija i da sam primljen na dva fakulteta, u Bordou i Tuluzu. I da sam posle toliko ne, dobio više da i došao u poziciju da mogu čak i da biram. Koliko je život prelep!

Da, život zaista ume da bude prelep.
Kaži mi, kako si prelomio i doneo odluku koji ćeš fakultet da odabereš?

Odlučio sam se za izlazak iz zone komfora i smatram da je to najbitnije za mlade ljude. Znajući da u Bordou imam prijatelje i da mi je to mesto i više nego poznato, želeo sam da započnem potpuno sve ispočetka i zato sam odabrao Tuluz. Ovde tada nisam poznavao nijednu osobu, a ni grad i to je bio odlučujući faktor.

Da li je teško biti daleko od zavičaja, porodice i bliskih prijatelja? Takođe, iza nas je period izolacije i vanrednog stanja, kako je na tebe sve to uticalo?

Zavičaj je zavičaj i to je baza i vaš neki pijadestal i naravno da, kada ste daleko od njega da nije baš uvek prijatno. Lično sam imao trenutke kada sam osećao tu vrstu nostalgije koja je zaista specifičan osećaj i zaista je intenzivnan i jak i nedostaje vam da zagrlite drage osobe. Ali, kada nosite ljubav u srcu, sve nekako bude lakše. I to mi je posebno značilo u ovom nemilom periodu gde sam bio udaljen od svoje kuće i bio potpuno sam za vreme pandemije, gde sam u studentskoj sobi od 19 kvadrata u polupraznom studentskom domu uspeo da iznesem čitav period na svojim leđima, a da se nijednom ne osetim usamljeno i tužno. I to mi je pokazalo da je sve zapravo na svom mestu i da je sve kako treba.

Za kraj, možeš li mi reći nešto o svojoj prvoj autorskoj pesmi koja bi trebalo da bude objavljena 31. 5. ?

Pesma « When you’re gone » nastala je u trenucima potpune tišine. U trenucima, kada jedan čovek mora da pronađe način da kaže « zbogom » svojoj dragoj osobi. Ova pesma govori o odlascima i o trenucima kada nam neko suštinski nedostaje. Kada nema onog ko nas upotpunjuje. Moja tišina je stvorila melodiju, boje i snove.
Želja mi je da čovek obgrli čoveka. Da nam se duše miluju i razumeju. Stoga, ja dajem svoj delić duše kako bismo se ti, slušaoče, i ja, pronašli i zagrlili. Hvala ti !

Miloša možete pronaći na njegovom instagram profilu, facebook stranici ili youtube kanalu!