Literatura koju čitamo, postaje deo nas, poput iskustava, priča koje poslušamo ili samo načujemo. Zbog toga je važno da ona bude kvalitetna te da iz nje izvučemo pouku. Da nas ona intelektualno i samosvesno postavi na viši nivo od onog na kom smo bili kada smo počeli sa čitanjem prve stranice. Kao sudent Filološkog fakulteta, moja obaveza je da budem načitana, ali jednom kada počnete sa čitanjem knjiga isto je kao kada krenete intenzivno da trenirate i usled povrede iznenadno i primorano morate da odmarate, vi tada žudite za sportom, kao što biste žudeli i za knjigama, ukoliko bi vam neko/nešto uskratilo mogućnost za čitanjem.

Čitanje pospešuje sposobnost pisanja, vežba mozak, razvija empatiju, umanjuju stres, nudi odgovore, daje informacije i znanje, kao i teme za razgovor. Hranite svoj intelekt valjanom literaturom, a ne šundom.

  1. A.S.PUŠKIN – EVGENIJE ONJEGIN

Puškinovo najvažnije delo, sa dobranim razlogom. Roman u stihovima, po meni najteži žanr kada je pisanje u pitanju, za ovo zaista morate biti genije u svojoj branši. Kako je Dostojevski jednom rekao za Puškina “Izuzetna i možda jedinstvena pojava ruskog duha, ruski čovek u svom razvoju u kojem će se pojaviti, možda, nakon skoro dvestotine godina. ”

A, ja ću se složiti sa svim ovim, gde ću reći da će se takav isti ili približan teško ponovo roditi, pogotovo na osnovu ovoga kuda kultura današnjeg sveta vodi. Usudiću se reći da je Puškin za mene ovim romanom zaslužio da bude na prestolu, kao meni omiljeni pisac i da ću mu se neprestano diviti iznova svaki put kada ponovo pročitam i samo jedan njegov stih.

Roman govori o nesrećnoj i nesuđenoj ljubavi, na koju nećete moći ostati ravnodušni. Neuzvraćena ljubav koja uvlači u vrtlog i vrti se sve dok glavne junake ne izbaci iscrpljene i nemoćne. Više ne želim da otkrivam, roman u ruke u zađite čitanjem u tu priču, u kojoj ćete možda pronaći i sami sebe.

“Volela vas i šta?

Šta sam našla u hladnom srcu vašem?

Odgovor beše strogost sama.

Ne, novi nisu bili vama, devojke čedne ljubav, jadi…

I sada-bože!- i sada krv se hladi

kada se u snu setim tamnom

pogleda onog, hladnog glasa…

Al ne krivim vas: toga časa

postupili ste časno sa mnom

i spasili me od mnogih zala,

svom dušom vam na tome hvala..”

2. Antoan de Sent-Egziperi- MALI PRINC

Ovo nije knjiga za decu, ne dajte se zavarati i nakon priča za laku noć i lektire, ovakvu knjigu sačinjenu od poetskih priča odložiti negde na polici i zaboravite je ponovo uzeti u ruke, bilo bi greh. To nije knjige za skupljanje prašine, već jedna od onih koje se čitaju na svakih 5 do 10 godina minimum, ona koju ćete svaki put u zavisnosti u kojoj zrelosnoj dobi čitate, drugačije protumačiti. Knjiga koja poentira jasnu poruku o ljubavi, prijateljstvu, samoći i uopšteno životu. Čija je inspiracija pronađena visoko gore u gustim oblacima.

-“Znaš… kada si toliko tužan, onda voliš zalaske sunca..”

-” Ozbiljno je shvatao beznačajne reči i postao veoma nesrećan.”

-” Nemoj toliko da odugovlačiš, to je nesnosno. Odlučio si da odeš, idi!”

-“Suština je očima nevidljiva.”

3. Andrija Jonić- REFREN

“Svet je onoliki koliko ga istražite.”

Moram da priznam , kada sam kupila ovu knjigu bila sam veliki skeptik, ali me naziv i opis knjige privukao da je ipak uzmem i evo danas je svrstavam u ovih pet. Ovo je književno delo neobične strukture, ispričano kroz jednu ideologiju mašte, sa prizvucima fantazije. Glavni junak se ovde pita: Šta, ako je sve što smo naučili i što znamo besmisao onog nametnutog, šta ako smo svrstani u kalup, nesvesni stvarnog bistvovanja? Šta, ako ćemo tako jednom uništiti zemlju, nas, a imali smo ogroman potencijal i šansu da uživamo, a nismo je iskoristili?

Ruho savremene književnost u potpunoj zbrci između stvarog i nestvarnog. Ko još veruje u bića iz budućnosti ili sa druge planete, ko bi poverovao tome, sem dece, da li biste vi? Pročitajte i dajte sami sebi odgovor.

4. OSKAR VAJLD- Slika Dorijana Greja

Jedan od najsubverzivnijih romana XIX veka. Osnovno pitanje u ovoj knjizi glasi:

“Šta bi koristilo nekome da zadobije ceo svet, a da izgubi vlastitu dušu?

Knjiga koja drži u neizvesnosti do samog kraja. Šta greh i savest učine jednom čoveku? Može li se od zlih dela pobeći i nastaviti nekim novim, poštenijim životom? Može li onaj ko je počinio greh, uopšte ikada opet biti pošten? Da li uticaj okoline, ljudi, onoga što čitamo i posmatramo može izbrisati čednost i sopstvena uverenja iz nas samih? Teskoba duše, glavnog junaka uvodi u klaustrofobičan ambijent, koji vrišti iz sveg glasa da se spasi muke, ali u njemu se večito mešaju dva glasa i uvek prevlada onaj đavolski. Šta je Dorijan Grej sve počinio, zašto je prodao svoju dušu i šta je na kraju uradio da izađe iz tog pakla savesti? Saznajte sami…

5. MOJ KRIT – Saba Altinsaj

Kada bi samo ljudi bili važniji od granica, ovo je moja pouka koju sam izvukla iz ove knjige. Suznih očiju sam zatvorila njene korice. Ukoliko se odlučite da je pročitate, a nadam se da hoćete, pripremite se na jake emocije. Njena tematika je rat, razdor između Grka i Turaka. A radnja je smeštena na Kritu. Krit je pre rata bio mesto koje su ravnopravno delili i muslimani i hrišćani, mešovito stanovništvo se stapalo i bilo jedno, sve do trenutka kada su na komšiju morali da gledaju kao na stranca, jer je svaki kontakt između njih bio strogo zabranjen. Turci su bili proterani iz svog zavičaja i silom odvučeni u Tursku, iako su na Kritu rođeni, iako im je Krit zavičaj. Miris kafe više se nije osećao tim ulicama, zanatske radnje bile su zatvorene. Osmesi te primese lepog i drugačijeg izgubljeni.

“NEKA BOG NIJEDNOM NARODU NE DA RATA”