Jó napot kívának! (Dobar dan!)

Često se dešava da grad vezujemo za događaje, ljude i osećaj koji smo imali dok smo u nekom mestu boravili. O onom gde nas je ispunjavao neki lep, prijatan osećaj, uvek govorimo sa dozom euforije. Dodajemo mu razne epitete, čak i onda kada mu ne pripadaju. Ponekad ipak i pored tog osećaja, mi zaista uviđamo i lepotu i čari nekog grada. A nekad opet, doživimo oboje. Kao što sam ja u Budimpešti.

Naime, kao student mađarskog jezika i književnosti dobila sam stipendiju za letnju školu, u Budimpešti, mesec dana na ELTA univerzitetu. Pre svega moram da napišem da sam jako zahvalna mojim profesorima sa Filološkog fakulteta, što su me odabrali i time mi pružili jedno dragoceno iskustvo i mogućnost da izbliza upoznam ovaj grad, živeći u njemu.

ISTORIJA NIJE UVEK DOSADNA I SUVOPARNA

Revolucija 1956.

Da li ste znali da Mađari imaju rezervu kada su u pitanju Rusi? Naime, 1956. godine trajalo je razaranje Budimpešte od strane Sovjetskih snaga. Nakon Staljinove smrti 1953. na vlast je došao Hruščov koji je javno pričao o Staljinovim zločinima. Nakon toga, kreću da se dižu revolucije komunističkih država, te nakon Poljske, Mađari dižu bunu i traže slobodu i nezavisnost. Na ulicama Budimpešte bilo je više od 70 000 ljudi. Sedmicu dana narod je verovao u ideju otcepljenja od Sovjeta, ali tada Hruščov odlučuje da ih ućuti i šalje tenkove u Budimpeštu, koji ulaze i razaraju je uz pomoć avijacije skoro do temelja.

Na ovu istorijsku tematiku imate jako zanimljiv i kvalitetan mađarski film “Szabadság, Szerelem” , u kom se prati tadašnji vaterpolski klub, koji odlazi u inostranstvo na utakmicu, u trenutku kada Rusi ulaze sa tenkvovima i razaraju im domovinu i grad. I pored svega toga, sa takvim saznanjem, oni osvajaju prvo mesto. Ali, kroz ceo film se provlači i jedna prelepa ljubavna priča.

Holokaust nije zaobišao Mađarsku

Mađarski nobelovac Imre Kerteš o ovom štrašnom mučenju Jevreja govori u svojoj knjizi “Besudbinstvo” , dve decenije nakon povratka iz logora. Priča surovo i iskreno. Takođe, jedan od poznatijih mađarskih pesnika, Mikloš Radnoti, boravio je jedan period u Boru, u Srbiji u jednom nacističkom logoru. I tokom svog bivanja u istom, pisao je pesme, koje su kasnije pronađene u masovnoj grobnici.

O ovom masovnom ubistvu Jevreja svedoči i 60 metalnih cipela na samoj obali Dunava u Budimpešti, gde je streljano preko 3 000 mađarskih jevreja, koji su završili u tom večitom Dunavu koji je svedok mnogih smrti.

Zašto je Budimpešta za mene tako posebna?

Kada izuzmemo to što studiram mađarski jezik, književnost i kulturu, moram da kažem da je Budimpešta zauzela jedinstveno mesto kada su gradovi koje sam posetila u pitanju. Budimpešta je zaista uspela da sačuva duh davnih vremena, kada pogledate samo građevine, Parlament. Uopšteno sve je nekako usklađeno i upakovano. Ulice odišu autentičnošću, kulturom, vanvremenskim. Grad je uistinu bajkovit.

Kad je najbolje posetiti Budimpeštu?

Većina ljudi će vam odgovoriti na ovakvo postavljeno pitanje, da je to u vreme zimskih praznika. Što zaista nije pogrešno, Budimpešta je u vreme Božića i Nove godine zaista posebno okićena i uređena. Daje osećaj i duh tim novogodišnjih trenucima. Takođe, Budimpešta je ove godine proglašena za grad sa najlepšim novogodišnjim marketom. Ukoliko ste zaluđeni ukrasima i celom tom božićnom atmosferom, predlažem vam da je posetite i u tom periodu, samo se dobro obucite i utoplite, jer jedina stvar koju ne volim u Budimpešti, jeste jak hladan vetar. Da napomenem i to da ne preporučujem krstarenje Dunavom u tom periodu, baš zbog jakih vetrova i hladnog vremena.

Moja preporuka je Avgust, kada je poseta Budimpešti u pitanju. Naime po meni vreme u tom mesecu je najlepše, a imaćete priliku da osetite i doživite običaje Mađara, kako se u tom periodu održava mnogo interesenatnih događaja.

04.08. se zatvara most slobode “Szabadság híd ” za saobraćaj. Predveče se tu okupljaju građani i turisti, te sviraju, piju, kampuju i druže se. Dozvoljeno je i da se penje i sedi i na samoj konstrukciji mosta, što vam daje jedan zaista jedinstven i neponovljiv osećaj.

20. 08. tradicionalno će se na nebu raspršiti veličanstveni vatromet povodom njihovog dana državnosti. Obično počinje u 20 h i svi i lokalci i turisti traže da ugrabe neko slobodno mesto, u nadi da će se odatle dobro videti i sam vatromet.

Moja preporuka je da se gleda sa druge strane Parlamenta uz Dunava, jer je vatromet iznad Lančanog mosta i Parlamenta.

Zaista jedno predivno iskustvo, istinski vredno za doživeti.

Od 5 -11og avgusta će se održati i čuveni Sziget festival u Budimpešti. Veći i bolji od EXITA, pa vi vidite. Cena je ipak dosta viša, ali se plaća ulaz za svih 6 dana, iznosi oko 250 evra.

Šta po meni neizostavno morate posetiti u Budimpešti?

  1. Gelert brdo, i to pešaka, ukoliko ste u mogućnosti moj vam je predlog da ustanete rano ujutru i krenete na uspon. Kada stignete do vrha, ma koliko da do gore opsovali put, više ćete ceniti sam pogled kada stignete do cilja. Protegnite noge!
  2. Margitino ostrvo. Oaza mira i prirode, prelepi parkovi, putevi, šume. Jedino što zameram ovom mestu je što ima samo jedan kafić koliko sam ja uspela da shvatim, koji je uvek krcat. Tako da, hranu u ranac, kafu u neki termos, prostirku, dobro društvo ili knjigu i spremni ste!
  3. Naravno, Parlament koji ima oko 600 prostorija i oko 700 prozora.
  4. Banje, Gelert i Sečenji. Sečenji bih pre preporučila mladima i to u noćnoj varijanti, jer se upravo tamo održavaju spektakularne žurke, jedino što je ulaz malo skuplji, iznosi 60 evra. Danju ulaz u banju košta 25 evra, ali su redovi zaista dugački. Ne mogu da izostavim da napišem i to da smatram da za jednu tako poznatu u kultnu banju vredi izdvojiti novac i popraviti oronuli fasadu, koja je evidentna. Moja šoljica čaja je ipak više banja Gelert. Mesto je jako fotogenično, imaćete lep pogled, terminalnu vodu i da li poželeti više? Cena je ista kao i za Sečenji.
Gelert banja

Gde jesti, gde piti i šta jesti i šta piti?

  1. Langoš. Naime, to je testo, u kojem je u sredini pavlaka i izrendan kačkavalj. Od jedne porcije ćete se zaista najesti. Predlažem vam da ga probate u Jevrejskog četvrti, pre Szimpla kerta, postoji jedan otvoren market sa kućicama, gde možete isprobavati različita jela.
  2. Kürtőskalács. Iako ga danas možete pronaći svugde, pa čak i kod nas. Nemojte se zaleteti i kupiti ga u centru, kao npr. u Vaci ulici, jer je van centra duplo jeftiniji, naime u centru ćete platiti oko 5 evra, dok ćete negde u okolini platiti 2 evra.
  3. Gulaš. Zaista im je gulaš jako dobar i to na većini mesta, tako da vam neću predlagati gde da ga jedete, zaista se nalazi svugde i u zavisnosti od osobe do osobe, negde se nekome dopadne više, nekome manje, ali je zaista vrhunski, ljutkast, sa mekim i lepo skuvanim mesom.
  4. Čkolodicu Túró rudit, koja se pravi od jedne smese koju prelivaju čokoladom. Zaista bogat ukus, uživaćete.
  5. Posetite Szimpla Kert i tamo popijte makar jedno pivo. Ambijent je zaista nesvakidašnji i obavezno prođite svim prostorijama, ima im mnogo i svaka je drugačija. Mali savet, ako ne želite da čekate u redu, da biste ušli tamo, idite u popodnevnim časovima i popijte barem jedno 3 piva. 😀
  6. High Note sky bar, nalazi se na vrhu u sklopu jednog luksuznog hotela, u blizini bazilike Szent Istvana. Pogled i ugođaj su zaista mnogo dopadljivi, a cene nisu mnogo skupe, sa tim šta sam ambijent nudi. Potrebne su rezervacije unapred, barem dva/tri dana.
  7. Imate prelep vidikovac i u http://budapestterrace.hu/gallery/1
Szimpla kert

Zanimljivost

  1. Da li ste znali kako je nastao prvi most u Budmpešti? Tako što je u 19. veku povezanost između Bude i Pešte bila samo brodovima, a kako se jedne jake i hladne zime Dunav zaledio, prelaz je bio skoro neizvodljiv. U tom periodu Sečenji Ištvan je saznao da mu je otac preminuo u Beču, te on zbog toga nije mogao da stigne tamo, od nemoći i besa, smesta je bio naredio da se sagradi most, koji nosi ime Lančani. A, da li ste primetili da lavovi na njemu nemaju jezik? Naime, to je slučajan propust, zbog kog se jedan od njegovih arhitekata, Adam Klark sa tog istog mosta bacio u Dunav.
  2. Da li ste znali da su mađarske pesme, priče, poeme, romane prevodili Danilo Kiš, kao i Jovan Jovanović Zmaj, a ponešto i Vuk Stefanović Karadžić.
  3. Da li znate odakle potiče komjuter, rubiko kocka, hemijska olovka, vitamin C, fotoapart, lopta? Tako je, upravo iz Mađarske.

Ostaje još jedino da vam kažem:

Viszontlátásra! (Doviđenja!)

Slike su iz privatne kolekcije te preuzete sa sajta Unsplash.