Učenje jezika je kao i učenje svakog drugog gradiva. Zašto?

Da bismo određeno znanje primili i zadržali potrebno je da nam štivo bude zanimljivo i primamljivo. Ukoliko ono to nije, mi ćemo mu se posvetiti taman toliko da ga naučimo za dati trenutak i ono će izbledeti.

Zanimljiva je činjenica da sam ja do drugog razreda gimnazije iz engleskog jezika imala 2 kao zaključnu ocenu, a na četvtoj godini iz istog radila maturski, kao izbornu temu, dok danas završavam Filološki fakultet i predajem jezik drugima. Ocene za jezik nisu merilo. Škole su bazirane na učenju gramatike, te bespotrebno i dosadno nagomilavanje reči i vokabulara. Na konverzaciji se najmanje insistira. Što je jednostavno naporno i dosadno.

METODE ZA UČENJE JEZIKA

Posmatrajte decu i naučićete prave metode za učenja nekog novog jezika. Da li ste ikada obratili pažnju na to kako deca progovore maternji jezik? Odgovor je slušanjem i ponavljanjem. Dva zlatna pravila kada je učenje jezika u pitaju.

Deca slušaju i posmatraju šta se oko njih dešava. U određenoj dobi oni počinju da shvataju da bez komunikacije neće uspeti da dobiju ono što žele, te kreću da koriste sve veći vokabular.

Da li vam je poznato da neka deca nauče neki jezik kroz gledanje crtanih filmova i to bolje nego maternji? Da li je to fenomen, da li su ta deca sposobnija od ostale? Odgovor je ne. To je klasični primer da deca uče audio-vizuelnom integracijim. Ukoliko deca više slušaju crtani, nego svoje roditelje, sasvim je prirodno da će bolje govoriti jezik na kom govore junaci iz crtanog filma.

Takođe pored video sadržaja, deci se čitaju basne, pokazuju im se slikovnice, slike koje su povezane sa rečima, deca uče vizuelno.

Ova metoda koristi se i u učenju jezika kod šimpanzi. Naime, prva šimpanza koja je upotrebila znakovni jezik, jeste Washoe, a Kanzi, bonobo majmun je najviše koristio lekseme. Kako?

Šimpanzama se od nekoliko meseci starosti takođe pokazuju slikovnice i slike u vidu nekakvih asocijacija, te u kasnijoj dobi, one umeju da po asocijacijama sklope rečenicu i pokažu je znakovnim jezikom.

Na primer ⬇️

•Kanzi je na pitanje “Šta je pizza?

•Odgovorio pokazujući na tri slike, a to su: paradajz, hleb i sir.

Na ovu temu imate zanimljiv film iz 2001 godine, pod nazivom “The Jennie project” .

Ponavljanje je majka znanja. Bilo i biće. Obično prva “reč” koju deca izgovore jesu slogovi od “mama” “tata” “baba”. Ne zato što jedno vole više od drugog. Već zato što je njihov slušni aparat bio izložen tome. Šimpanze takođe ponavljaju reči, fraze, mnogo puta, koje im se kasnije prirodno memorišu.

Ovaj metod trebalo bi i mi da koristimo.

SAVETI

PONAVLJANJE:

  1. Čitajte više puta isti tekst.
  2. Nemojte da učite reč po reč iz rečnika, već odredite sebi da ćete jednu stranu u rečniku čitati tri noći za redom. Bubanjem napamet, brzo gubimo informacije. Ponavljanjem ih skladištimo.

Šta nam ovo sve govori? Šimpanze imaju naspram ljudi nizak IQ , a i pored toga neke umeju da se sporazumevaju sa ljudima. Mala deca, kao i šimpanze, ne umeju ni da čitaju, ni da pišu, a umeju da govore? Da li to onda znači da je gramatika i pravopis nadogradnja jeziku? Zašto onda mi polazimo prvo od gramatike? I zašto smo lošu u jeziku, ako gramatički uradimo test loše?

Jezik se uči slušajući. Kao što deca slušaju svoje roditelje i govor u svom okruženju, tako i mi moramo biti u dodiru sa jezikom kojim se bavimo. Konstatno slušanje izgovora, pomaže i nama samima da svoj izgovor stranog jezika dovedemo do onog trenutka, kada on počinje da zvuči kao kod njegovih materijalnih govornika. Da li će to biti slušanje muzike, gledanje filma, crtanog ili nešto sasvim drugo, neophodno je da smo u dodiru sa njim.

SLUŠANJE:

  1. Gledanje filmova. Koji način je ispravan za gledanje filmova na stranom jeziku?
    • Greška koju mnogi prave jeste da odgledaju jednom strani film sa prevodom na svom maternjem jeziku, gde se skroz fokusiraju na svoj jezik, umesto na onaj koji uče.
    • Film se gleda bez prevoda. Ukoliko nemate dovoljno vokabulara da biste film mogli da razumete, nema poente da ga gledate bez prevoda.
    • Film se gleda tako što ćete ga prvi put odgledati sa prevodom na maternjem jeziku. Kako biste razumeli radnju. Potom sa prevodom na jezik koji se u filmu govori. Potom sledi vežba.
    • Vežbaju se 3 minute filma, tri dana. Kako ? Prvi dan ćete te tri minute odgledati sa stranim prevodom i zapisati konverzaciju u beležnicu. Zatim ćete sutradan to isto uraditi , ali na vašem jeziku. Treći dan služi za izgovor. Tako što ćete kada jedna rečenica bude izgovorena, pritisnuti stop i ponoviti ono što je glumac rekao.
  2. Slušajte audio zvuk i popunjavajte zadatke teksta u kojima imate prazna polja.

UČINITE SEBI JEZIK ZANIMLJIVIM

1.Crtajte i pravite sebi asocijacije. Neka vam belžnica bude prepuna crteža i šarenila, ako npr. učite delove tela, nacrtajte ih i označite šta je šta.

2 .Lepite reči po pokućanstvu. Napišite na papirić npr. Door (vrata) i zalepite ga na njih. Svaki put kada ih budete otvarali, videćete ovaj papirić i ponoviti određenu reč. Ovde se ponovo osvrćem na metod ponavljanja.

POVEZANOST SA NEUROLINGVISTIKOM

Profesorka na Univerzitetu u Čikagu, Morgan Šort je sa svojim kolegama izvršila eksperimet na grupi studenata, elektropsohologijom, kako bi otkrili unutrašnje procese u mozgu tokom učenja novog jezika.

➡️Studente su podelili u dve grupe i podvrgunili ih različitim metodama u učenju izmišljenog jezika.

  1. Prva grupa je jezik učila tako što je bila uvedena u jezik slično onako kako mi učimo maternji.
  2. Druga grupa ga je učila kroz objašnjenja pravila jezika.
  3. REZULTATI: Iako su obe grupe na kraju eksperimenta naučile jezik, moždani procesi kod prve grupe su bili najsličniji onima kod maternjih govornika. Takođe, pri obnavljanju testa 6 msc kasnije, prva grupa je pokazala mnogo bolje rezultate od druge, iako obe grupe nisu od prvog testa bile izložene više tom jeziku.

REZIME:

Vi birate način kako ćete određeni jezik učiti, bitno je da pronađete onaj koji Vama odgovara. Ali, jedno je sigurno, a to je da svi poligloti imaju nekoliko sličnosti, oni vrše konverzaciju na stranom jeziku i onda kada greše gramatički, oni jezik uče kao igru, bez tenzija i stresa!

Gramatika i vokabular jesu bitni, ali oni su samo nadogradnja i usavršavanje jezika, ne libite se da započnete, pa makar zvučali smešno.

Srećno!