Portugal je melem za dušu

Kada biste me sada pitali u koji državu bih se bez razmišljanja vratila, to bi bio Portugal. To je država u kojoj se nisam osećala kao tuđin, koja vas raširenih ruku dočeka i prihvati, te se toliko nečujno ušunja u vaše srce i osvoji vas za toliko kratko vreme, da niste ni svesni šta vas je snašlo.

Kako kaže poslovica “Grad je onakav kakvi su njegovi građani” , ako je sudeći po gradovima koje sam ja posetila u Portugalu, složiću se sa ovom izrekom u potpunosti. Ljudi su srdačni, veseli, topli. Poput kameleona stapaju se sa svojom arhitekturom, fasadama, ulicama. Lisabon je čist, moderan grad, obrazovanih i prijatnih ljudi. Grad koji nije izgubio dušu i čiji duh se nije ugušio. Za Portugal volim da kažem da je država mozaika, kako je sazdan od sitnih kockica i kaldrmi.

Kaldrma u Cascaisu- trotoar

Suvoparne informacije vam ovde neću pisati, verujem da većina zna da je Portugal bio jedna od najvećih kolonijalnih sila sveta i da je jedna od najstarija evropska država. Da odatle potiču čuveni velikani, pomorci, Vasko de Gama, Bartolomeo Diaz. Pa i samo ime države koje znači “Lepa luka”. Svaka kockica na tlu Portugala priča zasebnu priču i ako se samo unesete, shvatićete koliko je Portugal magičan i zašto je većina oduševljena i zašto mu se većina uvek rado vraća.

Gde sam odsela u Portugalu?

Za vreme boravka u Portugalu odsela sam u Cascaisu, koji je na nekih sat vremena vozom i pola sata kolima od Lisabona.

Cascais ima odličnu lokaciju, te stoga verujem da je upravo on idealna lokacija za smeštaj, po meni.

Nalazi se na oko 15 min od Estorila, u kojem se nalazi najveći Kazino u Evropi (mala napomena, ako budete želeli da ga posetite, obucite se svečanije, ne puštaju ukoliko imate na sebi papuče, japanke ili ako ste neobavezno obučeni) .

Takođe je udaljen na 20ak minuta do Cabo de Roca i Sintre.

Uber uopšte nije skup, do Estorila bi vas izašlo negde oko 5 evra, a do Lisabona oko 20 evra.

A voz od Cascaisa do Lisabona u jednom smeru 3 evra, što je zaista smešna cena, a pritom ceo put je uz samu obalu Atlanskog okeana, što je doživljaj sam po sebi. A, moj entuzijazam se dodatno povećao kada sam uočila da je jedan vagon u ovom vozu iznutra bio sav ocrtan šarenim grafitima. Ako se budete vozili vozom u Portugalu, prošetajte kroz sve vagone, možda neki bude baš takav!

Šta me je oduševilo?

Ono što se ne može meriti ni sa čim jeste osećaj koji nudi portugalska okeanska klima, vazduh, sunce, voda, nebo. Za potpuni doživljaj svakako vam preporučujem Cabo de Roca, gde se nalazi i najzapadnija tačka u Evropi. Ukoliko imate vremena, zalutajte sa druge strane svetionika i uskim putićima prošetajte uz samu ivicu ovih hridina. A potom nađite odgovarajuće mesto, smestite se, zatvorite oči i udahnite, prepustite se osećaju koji će vam biti ponuđen. Samo budite prisutni u trenutku i zaboravite na sve ostalo, samo vi, miris okeana i dodir sunca, te zvuk valova koji se rasipaju od stene.

Moja topla preporuka za plažu Guincho, koja je u popodnevim i večernjim časovima namenjena surferima, jer su u letnjem periodu tu najveći i najjači valovi. Za plivanje ova plaža je namenjena u jutarnjim časovima, kada je okean dosta mirniji.

Plaža Guincho
Plaža Guincho

LISABON

Naravno da je Lisabon neizbežan ukoliko dolazite u Portugal. Lisabon je spoj hipsterkog, modernog i starog. Uporedila bih ga sa Istanbulom. I možda će to mnogima zazvučati čudno, ali kada malo bolje razmislite, nije. Ono što mi se kod oba grada dopalo jeste ta raznolikost, autentičnost. Toliko odišu tom nekom svojoj jedinstvenošću da naprosto ne možete, a da im se ne divite. Poželite da se izgubite u tim potpuno drugačijim ulicama i samo lutate bez plana.

Oba grada nude slobodnu i prostranstvo. Sunce im je drugačije, milije, smelije, visoko podignuto, a kao da je bliže, kao da možete da ga dodirnete. Kosa i koža vam upijaju so i miris mora, čak i onda kada ne uđete u vodu. Oba grada su primorska i daju tu neku posebnu draž dok se šetate uz samu obalu. Uvek je bilo i biće da su ljudi koju su naseljeni priobalno srećniji, zadovoljniji i smireniji. Možda me je upravo to tako jako privuklo i očaralo što u Istanbulu, što u Lisabonu. Taj duh naroda i to nešto što vam govori “Biće sve u redu” i onda kada nije.

Portugalci se izdvajaju od ostalih naroda, drže do svoje tradicije i to će svaki stranac osetiti. Ono što mi je nenormalno simpatično kod njih jeste njihova smelost. Ono što im se dopadne oni naprosto sa lakoćom usvoje, te tako oni sada imaju svoju statuu Isusa i svoj prepoznatljiv most poput onog u San Francisku, koji je ujedno i drugi po redu najduži u Evropi, sa dužinom od 17 km. Zaista fascinantno.

Interesantno je i da mnogi Portugal porede sa Španijom, prava istina jeste da imaju sličnosti sa njima, ali ne, nisu isti, potpuno su svoji i jedinstveni, ne mogu ih svstati u grupu, oni su narod za isticanje.

Jedino što je meni malo zasmetalo u samom Portugalu, jeste to što se njihova tradicionalna kuhinja bazira na morskim plodovima , što za naš narod može biti malo problematično, jer smo mi navikli na tešku i jaku hranu , moram da kažem da sam ja krizirala za istom i da sam dok sam sletela u Beograd, otišla na ćevape.

Predlažem da probate i njihov tradicionalni slatkiš Pasteis de nata, koji je sličnog ukusa kao naše Princes krofne.

I da, ovo je država u kojoj bih ja živela, a dok to navodim, znači sa je zaista vredno makar je posetiti.

U mojim putopisima se trudim da mi bazičan deo bude upravo onaj osećaj koji mi je neka država, grad ponudio. Sve ostalo, istorija, znamenitosti su danas lako dostupne i smatram da nema potrebe da vas o tome obaveštavam. Čar svih putovanja jeste što vam ona dozoljavaju da obrišete svoju prošlost i da budete ono što želite biti. Tamo negde niko ne zna ko ste, čime se bavite, možete da budete ono što vam se prohte u datom trenutku. U tome i jeste bit i čar, da se odvojite od stvarnosti, zaboravite na sve brige i probleme i prepustite se toj novoj kulturi i tom nepoznatom da vas vodi.

Portugalski Fado, uživajte



Adeus! 👋