Sicilija. Kada vam neko pomene Siciliju verovatno vam je, kao što je i meni bila, prva asocijacija, posle mafije, prelepe plaže, lepo upakovano italijansko ostrvo za letovanje. Svež morski vazduh, italijanska kultura, paste, muzika. Poprilično je lepo predstavljena na slikama i internet stranicama. Ovde neću pisati o celokupnom ostrvu ili svim gradovima Sicilije, jer sve nisam posetila, pričaću o Kataniji, gradu u kojem sam ja odsela šest dana.

Ukoliko ste posetili neki grad u Italiji, bio to Rim, Venecija, Verona, verovatno ste primetili da italijani nisu najčistiji narod, ali svi ti turistički gradovi se koliko-toliko održavaju, dok isto ne mogu da kažem i kada je Katanija u pitanju. Ipak, glavna ulica je uređena, ali, ako iz nje skrenete u bilo koju sporednu uličicu, dočekaće vas mračni i prljavi sokaci.

Fasade svih tih prelepih znamenitosti su dosta oronule i ne samo da su izbledele, već su zaista prljave, izgledaju jako zapušteno i staro. Smatram da bi jedan grad, drugi po veličini na Siciliji trebao da izgleda upakovanije, lepše, da odiše pravom italijanskom kulturom, ne samo prljavštinom i mirisom ustajale ribe koji osetite skoro na svakom ćošku. Velika pijaca koja se postavlja u jednoj velikoj dugačkoj ulici sporedno od glavne nije ništa do jednog haotičnog mesta na kojem možete da pazarite po danu i sa koje se svi štandovi sklanjaju uveče. Ujutru sve ispočetka. Ta ulica noću je puna otpadaka, kesa, papira, ipak, čistači je čiste, jer do jutra sve mora biti spremno za novi radni dan.

Ulica nakon što se štandovi uklone
Ulica nakon što se štandovi uklone

One prelepe plaže o kojima ste maštali dok ste bili u avionu ili na brodu i radosno isčekivali trenutak kada ćete postaviti peškir na lep i mekan pesak, pretvorio se u jednostavno “bolje da ostanemo u krevetu ili odemo nešto da popijemo i pregrizemo” . Zašto? Prvenstveno jer je voda jako plitka, do bova ima dosta, ali za šetanje! Jer kada dođete do bova voda vam doseže negde do prsa. Ironično je to da se na Katanskim plažama spasioci nalaze u svojim kućicama na svakih 100 metara. Takođe sve plaže su zatvorenog tipa, prvenstveno nemate uopšte osećaj da ste u gradu koji je uz more, a zatim svaki ulaz se plaća, pa da to potkrepimo ovim spasiocima. Ukoliko ne želite da platite ulaz, čekaju vas zaista odvratne plaže, sve sa izmetom i smećem, bez preterivanja.

Ono što bi takođe trebalo da se naglasi jeste da ne očekujete markete i opskrbljene prodavnice. Momak i ja smo ih tri dana beznadežno tražili. Kada smo ih konačno pronašli, primetili smo da su to prodavnice u vidu onih naših, nekadašnjih, starih još iz doba Juge. U skučenom prostoru, sa po jednim proizvođačem nekog artikla, nema biraj, nego daj šta daš, mleko je mleko, sir je sir. Gde nije samouslužno, jer je sve na dohvat ruke isključivo prodavcu. Te vi kad uđete tu kao govornik engleskog i rukama i svakom mogućom gestikulacijom pokušavate da objasnite šta želite. Jer, istina je da Italijani na Siciliji zaista ne znaju da govore engleski jezik. Oni jesu jako srdačni, otvoreni i pristupačni, ali vas naprosto ne razumeju. Lično sam imala situaciju da me u apoteci nisu razumeli kada sam im tražila tablete za bolove i ženske uloške, doduše na kraju sam dobila što sam tražila, ali nakon 15 min objašnjavanja i smeha, kako nas tako i njih.

Grad izgleda kao da je posut pepelom, neki kažu da je sagrađen od ohlađene lave i kamenja koje je sa Etne, ispod koje se i prostire. Za mene lično taj izgled nije primamljiv, već tmuran i siv. Ali, možda upravo u tome leži neka draž ovog grada. Razne suvenire pravljene kamenjem sa Etne možete da pazarite kako u glavnoj ulici Piazza Duomo, tako i u nekim manjim, sporednim. Sve je u duhu toga.

Mafija na Siciliji

Postoji li mafija još uvek? Da li je grad siguran za turiste? Odgovor na oba pitanja je pozitivan. Mafija još uvek postoji, ali u mnogo umerenijoj meri, doziranoj, skrivenoj za oči široke javnosti. Grad je zaista poprilično siguran, barem što se tiče mog iskustvo tamo. Zanimljivo mi je bilo to da su u zgradi bila trojna vrata, ulazna, potom jaka železna koja dele po dva stana od ostatka zgrade, pa tek onda ona od vašeg smeštaja, takođe su tu i rešetke na prozorima, slučajno ili sa namerom, povezano sa mafijom i možda time da ona i danas hara sicilijanskim ulicama, ne znam.

Reč mafija i sam njen pojam se prvobitno odnosio na sicilijansku mafiju, velika istorija kriminala potiče odatle. A najpoznatija mafija jeste ona iz 19. veka pod nazivom “Naša stvar” (Cosa Nostra).

Na Siiliji se nalazi i čuveni Muzej mafije, a na ovom ostrvu u jednom seocetu “Korleone” se snimao i legendarni “Kum”.

Da ne kudimo samo, naravno da i Katanija ima neka lepa mesta, jedno od tih jeste Giardino Bellini, prelepi vrt u srcu grada sa zaista predivnim drvećem koje je meni oduzimalo dah. Istinski je vredno posetiti ga i danju i u toku noći kada se lampioni i osvetljenja upale. A odmah prekoputa se nalazi Savia iz 1897. godine gde možete probati njihove tradicionalne kuglice od riže tj. Arancini koje se pune raznim prilozima.

Dobra mesta, koja bih takođe preporučila za posetiti, jesu, što se tiče paste i to poseban naglasak stavljam na onu sa škampima jeste A Putia Dell Ostello, koji ima jako interesantan enterijer, otvoren je 24 h, a često budu i uživo svirke. Takođe u centru, u glavnoj ulici imate jako slatka mesta za popiti kafu i uzeti koji kroasan. Nemojte da izostavite da probate italijanski sir, od mocarele do onog u listićima za sendviče, verujte mi, uživaćete u svakom zalogaju. Ipak, Italija je i poznata po njima. Kada je pizza u pitanju, preporučujem vam Corte dei medici , samo unapred da znate potrebna je rezervacija mesta.

I iako Siciliju više ne bih ponovo istinski želela posetiti, po mom skromnom mišljenju, jednom je sasvim dovoljno, tamo sam provela zaista lepih šest dana. U svemu uvek pronađite lepotu, različitost i u njoj uživajte, ma kakva ona bila.

Arrivederci !