Istanbul

Merhaba adamlar!

Tamo gde se ljube Istok i Zapad, kako kaže pesma Plavog Orkestra. Istanbul je jedini grad na svetu koji je transkontinentalan. Mramorno more sa Bosforom sačinilo je Zlatni rog, istorijsko poluostrvo na kome se iz antičkog Vizantiona razvio Vizantijski Carigrad. Grad je bio pod Rimskim, Vizantijskim, a potom Otomanskim carstvom, pod kojim je bio 450 godina. Otomansko carstvo je bilo tolerantno prema svim religijama i mnoga mesta su prilagođena za Hrišćane i Jevreje, da bi ove verske populacije mogle nesmetano da drže do svoje vere. O ovome danas svedoče mnoge sinagoge i crkve, a posebno čuvena Aja Sofija. Ovaj miks nacija, religija i kultura je samo mali delić Istanbulskog mozaika. 

U ovom tekstu ipak neću pisati o Aja Sofiji, Plavoj džamiji, Topkapi palati i ostalim znamenitim građevinama, o tome možete već da se obavestite na ostalim sajtovima. Moje iskustvo govori da Istanbul treba doživeti, tu kulturu i duh trebate da osetite i udahnete. Da zastanete pored Bosfora, sednete na klupu, posmatrate galebove, ribare, da uzmete simit kod uličnog prodavca i pijete čaj. Trebate da se prepustite trenutku i da u istom jednostavno uživate.  Carpe diem.

Kako sam otputovala u Istanbul?

Preko jedne turističke agencije uplatila sam četvorodnevni put za Istanbul, koji je ukupno koštao 100 evra. Iz Beograda smo krenuli autobusom u 17 h, a stigli sledećeg dana u 11 h. Granicu smo relativno brzo prešli, tako da možemo da kažemo da je put u cugu nekih 16 h. Odsela sam u hotelu Panorama, na Zejtinburnu. Smeštaj jeste podalje od samog centra, ali stanica za gradski prevoz je blizu i uz jedno presedanje za nekih 40 min ste ispod Taksim skvera. Takođe Uber u Turskoj nije skup, te bi vam se i to isplatilo.  Interesantno je da se u gradskom autobusu možete zadesiti u situaciji gde će vam neko proslediti ili dati svoju kartu kako biste mu očitali ukoliko ste u blizini aparata. Ovo je sasvim normalna pojava, jer se ljudi međusobno solidarišu i ispomažu.

Šta trebate posetiti i probati u Istanbulu?

Moja preporuka je da obavezno posetite Balat, a zatim i Ortakoj. 

Balat je nekadašnji jevrejski deo Istanbula, koji je bio sinonim za kriminal i sumnjive radnje, gde su ljudi retko zalazili. Danas je to lepo upakovan deo, sa šarenim stepenicima, grafitima i simpatičnim kafićima. Zanimljiv je taj spoj oronulih fasada koje ukazuju na nekadašnji period, te lepo uređenih mesta koja odišu nekom modernošću. 

Ortakoj je mesto sa suvenirima, dobrom hranom i vrhunskim pogledom, gde možete sačekati prelep zalazak sunca, obzirom da se nalazi tik uz Bosfor. Ovde ćete uživati u svim čarima Istanbula, a da pritom imate priliku da uzmete i koji suvenir i poklon svojim najmilijima. Moram da zapazim da sam ja ovde kupila više stvari za druge i  sebe, nego u čuvenom i veličanstvenom Bazaru..

Ipak ono najslađe, najbolje i ono što je moja najveća asocijacija na Istanbul su hrana i piće. Kažu mnogi da kada govorim o ovome, nekako dobijem sjaj u očima, iskreno, verujem da je tako, jer ti mirisi, ukusi, arome i blagodati koje nudi hjihov tradicionalni meni su neprocenjive. Nije bezrazložno njihova nacionalna kuhinja rame uz rame sa francuskom i kineskom, sa titulom najraznovrsnije kuhinje. Baklave, cigara burek, kebab, čorbe od sočiva, čaj, rakija, kafa. Najbolju hranu za sad jela sam tamo i ako mene pitate, nema im premca u gastronomiji.

Poslastice

” Tatlı yiyelim, tatlı konuşalım ”

“Jedimo slatko, slatko ćemo pričati”

Čuvene baklave. Njihova originalna tradicionalna baklava nije sa orasima, gde mnogi greše, već sa pistaćima. Postoji nekoliko vrsta baklava, a šobijet je jedna od najpoznatijih. Najbolje sam jela u poslastičarnici Karakoy Gulluoglu. Ono što bih vam još preporučila da probate od njihovih slastica jesu:

  • Sladoled iz Maraša– tradicionalni turski sladoled koji je specifičan zbog svog važnog sastojka, salepa.
  • Kolač od pilećih grudi (Tavuk göğsü) – izgledom podseća na gust puding, a zapravo je kolač prijatnog ukusa koji se pravi od penasto umućenog pilećeg belog mesa, sa mlekom, šećerom i gustinom.
  • Ašure- miks svega i svačega, od nekakvih žitarica, do sušenog voća, služi se pri običajima i slavljima.

Predjela i glavna jela

Neizostavno morate da probate njihove tradicionalne čorbe. Veoma su bogate i hranljive. Inače stručnjaci smaraju da su Turci zaslužni za osmišljavanje najviše vrsta različitih čorbi. Najpoznatije su:

  • Čorba od pasiranog crvenog sočiva (mercimek çorbası)
  • Čorba od tarane ( tarhana çorbası)

Što se tiče jačih jela, obavezno probajte Presne ćufte, Lahmandžun, Pide, Kebab i Cigara burek. 

Mesta za ručak, večeru gde sam ja bila i gde je provereno, jesu: Filizler Köftecisi restoran sa pogledom na Devojačku kulu uz fenomenalan zalazak sunca, miris Bosfora i prijatno osoblje. Što se tiče najboljeg kebaba, predlažem Köşkeroğlu kebap 

Pića

Najzastupljeniji napitak u Turskoj jeste čaj.  Ono predstavlja neizostavno posluženje prilikom privatnih poseta i poslovnih razgovora, a njime se završava i svaki obrok  kako u porodičnom domu tako i u javnim objektima. Ispijanje čaja je pitkije u odnosu na kafu, te zbog toga u zadnje vreme zauzima mesto broj jedan . Pored ovog klasičnog crnog čaja, odličan je i interesantan okus jabukovog. Za hladnije jesenje dane odličan je salep, koji se poslužuje kao topli napitak sa cimetom. I naravno, nezaobilazna rakija ili lavlje mleko, kako je oni nazivaju, zbog beličaste boje koju rakija poprimi kada se pomeša sa vodom. Nemojte da vas zavara, iako ima pitkiji ukus, poput naše razblažene rakije, vrlo je jaka i brzo hvata. Upravo zbog toga se služi sa nekakvim crvenim pićem, koje ima ukus turšije, te sam zbog toga ja ipak nastavila samo sa rakijom. 

Provod u Turskoj

Što se tiče noćnog života, provod je dosta sličan kao i u našim izlascima, od klubova do kafana. Poznato je da je većina naših narodnih pesama zapravo prepev turskih. Ne mogu da generalizujem sam provod izlazaka, jer je to ipak individualno, a sama atmosfera dosta zavisi od ljudi i muzike u tom trenutku. U toku svog boravka u Istanbulu, posetila sam klub 360, koji važi za jedan od elitnijih u gradu. Ulaz se plaća, a pića su poprilično skupa, jedno malo pivo izađe vas oko 5€. Ono što bih vam možda više preporučila jeste da je ovaj klub bolje posetiti po danu, pošto ima zaista prelepu terasu sa pogledom na Istanbul, gde možete uraditi i neke super fotke. Drugi izlazak bio je odlazak u njihovu kafanu, gde moram reći, da kako sam više naklonjena boemskoj gardi, ova vrsta izlaska mi se više dojmila. Mezilo se, pilo se, pevalo i veselilo. A kada se ove četiri stvari spoje, nema sumnje da je provod zagarantovan, barem što se mene tiče. 🍾🎷🎻

Da li je Turska skupa?

Ne, Turska zaista nije skupa. Od tekstila do hrane, zaista možete lepo da pazarite. U zavisnosti od toga koliko ste skloni trošenju. Što se tiče mog budžeta, potrošila sam negde oko 80 € za 4 dana. Najviše sam trošila na hranu. Ne mogu tačno da procenim koliko bi koštao jedan jači obrok, ali nas tri smo zaista naručivale po dva tri jela i negde bi nas račun iznosio, kada bi se podelio, na oko 8€. Zadnje veče gostile smo se u kafani i sto nam je bio prepun različite hrane, a naručile smo i celu flašu rakije, tu nas je sve ukupno izašlo oko 40€. Moja prijateljica je pazarila šalvare za 5 €, a ispijale smo čaj za 0.50 € . Takođe, Turci vole da se cenkaju, tako da u čuvenom Bazaru, možete lepo da snizite prvobitnu cenu.

O lokalcima i Turcima kao narodu

Gostoprimstvo kakvo nigde do tada nisam doživela. Turci su takvi da će sve svoje poslove ostaviti po strani i sve svoje vreme posvetiti vama. Zaista će se potruditi da vas dočekaju srdačno i toplo, njihova predusretljivost je toliko izražena , da bismo mi to u našem narodu okarakterisali kao ulizivanje ili preterano dodvoravanje. Dok ste njihov gost, ništa vam neće zafaliti. Kada se pozdravljate sa njima, zagrlite se dva puta. Takav je red i običaj i neće doći do neprijatnih situacija ukoliko ovo znate unapred. Ono što sam znala jeste da su Italijani ludi u saobraćaju, ali oni koji to govore, očito nisu posetili Istanbul i vozili se sa jednim Turčinom ili Turkinjom. Voze zaista velikom brzinom, znaju često da krše zakon, ali poprilično su solidarni u saobraćaju. Na semaforu i pre nego što im se upali zeleno, sviraju kako bi dali do znanja da žure. Više iz navike, nego potrebe. Interesantno je da ćete kao jedna žena osetiti sve muške poglede uprte ka vama, naprosto kako mi je rekao poznanik Bajram, jako vole žene i ne mogu da im odole, pogotovo kada su lepe. Ja sam imala situacije gde su me zaustavljali na ulici, a u jednoj menjačnici dečko koji je u njoj radio, dao mi je svoj broj telefona. Gde god da uđete, budite spremni na flertovanje, u Bazaru, možete lako dobiti i besplatan ratluk. Ponekad i nije loše biti ženski turista u Istanbulu. Ukoliko im donesete miloštu, u većini slučajeva ćete od njih pri rastanku i vi nešto dobiti, Turci jako vole našu plazmu i štark proizvode, pa eto vam ideja šta možete da im ponesete.

Turska književost i muzika

Što se tiče turskih pisaca i njihove književnosti, vredno je posvetiti im pažnju. Tri od pet mojih omiljenih knjiga jesu upravo knjige turskih autora, a to su: Grmuša, Moj Krit, te Dževdet-beg i njegovi sinovi.

Što se tiče muzike, zaista imaju vrhunske vokale i pesme od sevdalinki, tradicionalnih narodnih do bržih koje znaju da ponesu i da vas podignu na noge. Ovde ću vam izdvojiti par, kako biste upotpunili doživljaj uz ovaj tekst.

Hoşçakal! 😀